Home Blockchain Analiziramo Nacrt zakona o digitalnoj imovini: Kako će ova oblast biti regulisana u Srbiji?

Analiziramo Nacrt zakona o digitalnoj imovini: Kako će ova oblast biti regulisana u Srbiji?

0
Analiziramo Nacrt zakona o digitalnoj imovini: Kako će ova oblast biti regulisana u Srbiji?

Preuzeto od netokracija.rs
LMS DIGITAL

Ovih dana se podigla velika prašina u stručnoj, ali i široj javnosti povodom donošenja Nacrta zakona o digitalnoj imovini, prvog pravnog akta sa ciljem regulisanja oblasti digitalne imovine u Srbiji. Nacrt je otvoren za javnu raspravu od 13. do 28. oktobra, a u nastavku teksta detaljno analiziramo njegov sadržaj.

Tekst su pisali Bogdan Vujović (pravni konsultant) i Aleksandar Ugljevarević (advokat) ispred advokatskte kancelarije LMS Digital.

Slučajno ili ne, istovremeno sa predstavljanjem Nacrta zakona o digitalnoj imovini možemo čuti i najave čelnika Evropske centralne banke o skorom uvođenju digitalnog evra, o čemu ćemo pisati drugom prilikom.

Iako je ovo samo Nacrt Ministarstva finansija, a ne i donet zakon, on predstavlja krupan korak ka povećanju pravne sigurnosti, razvoju digitalnih tehnologija i konkurentnosti srpske privrede na globalnoj sceni. Ovo je bitno imajući u vidu situaciju sa korona virusom koja je samo ubrzala sveopštu digitalizaciju društva i poslovanja, a u kojoj važno mesto ima i digitalna imovina.

Takođe, u situaciji kada kriptovalute postaju opšteprihvaćeni način plaćanja (PayPal omogućio trgovinu Bitkoinom i drugim kriptovalutama), dobro je da postoji pravni okvir koji bi možda mogao da razvije domaću scenu, ali i privuče strane igrače.

Šta predviđa ovaj Nacrt?
Nacrt najpre definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima (poput elektronskog novca ili akcija kompanija izlistanih na berzi).

Ovde možemo videti jasnu intenciju zakonodavca da pravno razgraniči digitalnu imovinu kao novi institut, različit od elektronskog novca i digitalizovanih hartija od vrednosti što predstavlja i uporednopravnu praksu. Nacrt određuje Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti kao nadzorne ograne (regulatore) u primeni budućeg zakona.

Dalje, Nacrt definiše virtuelnu valutu kao vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednosti ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Pod ovu definiciju mogu se podvesti različite kriptovalute poput Bitkoina ili Ethereuma čime se donekle uređuje materija koja je do sada predstavljala svojevrsnu pravnu prazninu u kojoj su se kriptovalute smatrale samo oblikom nematerijalne imovine.

Veoma važnu odredbu, pogotovo za startape, predstavlja i mogućnost inicijalne ponude digitalne imovine. To znači da će svaki startap u Srbiji moći da u skladu sa zakonom prikuplja kapital izdavanjem digitalnih tokena, ali istovremeno zakonska regulacija procesa štiti i investitore za razliku od ICO (Initial Coin Offering) procesa što ranije nije bio slučaj.

Podsetimo da je ICO process najsličniji procesu IPO (Initial Public Offering) koji predstavlja inicijalnu javnu ponudu akcija kompanije, kojom ona prikupljanjem kapitala radi širenja poslovanja prelazi iz forme zatvorenog društva u otvoreno društvo čijim javno izdatim i izlistanim akcijama se može trgovati na berzi. Na ovaj način se stvaraju temelji investicione sigurnost i poverenja bez koga ne može postojati razvijeno i organizovano finansijsko tržište digitalne imovine.

S tim na umu, Nacrt predstavlja i digitalni token kojeg određuje kao vrstu digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Smatramo da je zakonodavac na ovaj način pokrio utility tokene (tokena korišćenja koji imaju funkciju samo unutar zatvorenog ekosistema poput Ethereuma ili Eosa), ali i mnogo više od toga.

Naime, na ovaj način pod digitalni token se mogu podvesti i hartije od vrednosti poput akcija ili obveznica čime se otvaraju vrata tokenizovanja finansijskih instrumenata. Opreza radi, napominjemo da će se na tokenizovane akcije ili obveznice primenjivati odgovarajuća pravila tržišta kapitala.

Izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom je prilično pojednostavljeno – a to je samo jedna od novina
Međutim, kao što od svakog pravila postoji i izuzetak, tako raduje i činjenica da je predviđen pojednostavljeni postupak za izdavanje i sekundarno trgovanje digitalne imovine koja ima odlike finansijskog instrumenta, ali koja nema odlike akcija, niti je zamenjiva za akcije, koju izdaje jedan izdavalac, a čija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3 miliona evra tokom perioda od 12 meseci.

Smatramo da navedeni izuzetak pored velike sličnosti sa dobro poznatim institutom crowdfunding-a otvara mogućnost izdavanja tokenizovanih obveznica kao atraktivan način finansiranja srednjih i velikih pravnih lica nasuprot bankarskim kreditima koji nažalost i dalje predstavljaju najzastupljeniji izvor finansiranja u Srbiji, dok manjim pravnim licima otvara mogućnost regulisanog i pojednostavljenog prikupljanja kapitala.

Novinu predstavlja i regulisanje instituta beli papir (eng. Whitepaper) kojeg Nacrt definiše kao dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku.

Nacrt posebno navodi da svi podaci sadržani u belom papiru moraju biti tačni, potpuni i jasni, te da ne smeju navoditi na pogrešan zaključak. Dodatno, propisano je i obavezno odobrenje od strane nadležnog organa bez koga osim u zakonom propisanim slučajevima nije moguće sprovoditi inicijalnu ponudu digitalne imovine.

Kako je inicijalna ponuda digitalne imovine samo početak trgovine digitalnim tokenima, Nacrt reguliše i uslove za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji da bi dobili dozvolu nadzornog organa, moraju da ispune kadrovske, organizacione i tehničke uslove kao i uslove minimalnog osnivačkog kapitala koji varira od 20.000 evra do 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Primećujemo i pozdravljamo činjenicu da Nacrt postavlja uslove za pružaoce dosta manje striktno nego Virtual Financial Assets Act, krovni zakon koji reguliše digitalnu imovinu na Malti zahvaljujući kome je Malta postala jedna od najznačajnijih globalnih jurisdikcija u ovoj oblasti.

Nacrt propisuje i uslove za sekundarno trgovanje koje se mora obavljati preko organizatora platforme koji ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom kao i za OTC trgovanje koje strane mogu obavljati bez posrednika.

Interesantno je i to da virtuelne valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već moraju prethodno da se konvertuju u novac i unesu kao novčani ulog, dok će nenovčani ulozi u privredno društvo moći da budu digitalni tokeni koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.

Značajnu novinu predstavlja i zabrana razmene i zloupotrebe insajderskih informacija, zabrana manipulacija na tržištu kao i obaveza pružaoca usluga da iste prijave nadzornom organu u slučaju opravdane sumnje. Navedeno ima za cilj da inkriminiše i spreči veoma čestu pojavu u prošlosti zahvaljujući kojoj su pojedinci usled postojanja pravne praznine uspevali da nekažnjeno prevare veliki broj investitora, što je za posledicu imalo podrivanje poverenja u tržište usporavajući napredak industrije u celini.

Za ovakvo ponašanje Nacrt propisuje kaznu zatvora do 5 godina uz novčanu kaznu. Iako Nacrt ne predviđa detaljnu procedure, kako če se sankcionisati zloupotreba insajderskih informacija, ipak pozdravljamo navedene odredbe kao verodostojan signal da se neće tolerisati nikakve zloupotrebe i manipulacije na tržištu i nadamo se striktnom poštovanju i kontroli ovih odredaba u budućnosti.

Izjednačavanje digitalne imovine sa ostalim oblicima imovine nesumjivo predstavlja i mogućnost konstituisanja založnog prava koje se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Nacrt posebno napominje da se ugovor o zalozi može izvršiti i korišćenjem pametnog ugovora (smart contracts) kojeg određuje kao kompjuterski program ili protokol zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama (zanimljivo je da Nacrt propisuje načelo tehnološke neutralnosti po kome se odredbe ovog Nacrta primenjuju na svu digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj je zasnovana) koji u celini ili delimično automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne radnje ili događaje u skladu sa već zaključenim ugovorom. Na ovaj način u praksi bi se znatno mogao skratiti i olakšati postupak izvršenja putem automatske naplate iz vrednosti digitalne imovine u slučaju da dužnik ne ispuni o dospelosti obavezu iz primarnog posla.

Značajno je napomenuti da Nacrt propisuje obavezu pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom da preduzimaju radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Olakšica je da će pružaoci od sada moći da vrše identifikaciju korisnika usluga korišćenjem sredstava elektronske komunikacije, što će znatno olakšati proces identifikacije, a posledično dovesti i do povećanja broja korisnika.

Nakon usvajanja, pružaoci usluga imaće 6 meseci da se prilagode novim propisima
Konačno, Nacrt predviđa da u slučaju usvajanja Zakon stupi na snagu šest meseci nakon njegovog donošenja kako bi se ostavilo dovoljno vremena pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom da usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama Zakona. Predviđeno je da podzakonski akti budu doneti u roku od 3 meseca od stupanja na snagu Zakona.

Kako su kao Nadzorni organi za sprovođenje zakona Nacrtom određeni Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti ostaje da svaki organ donese podzakonske akte iz delokruga uređenim Nacrtom. Narodna banka Srbije u delu koji se tiče virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, a Komisija za hartije od vrednosti u delu koji se tiču digitalnih tokena kao vrste digitalne imovine.

Nakon analize najvažnijih instituta koje Nacrt reguliše, možemo zaključiti da donošenje Nacrta predstavlja nesumljivo dobar signal za podršku inovacija i investicija u oblasti digitalnih tehnologija. Nadamo se da će i pozdakonski akti koji tek treba da budu doneti neće nametati prevelike obaveze i terete pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom kao i korisnicima usluga, već da će služiti kao svojevrsni akcelerator srpske IT scene koja nesumnjivo ima šta da ponudi i u svetskim okvirima i da Srbija neće propustiti šansu da se bolje pozicionira i da pored razvoja domaće IT scene zahvaljujući povoljnoj regulativi i prijateljskom tretmanu privuče i strano znanje i kapital.

Kao velika dilema ostaje kada i kako će izgledati podzakonski akti, koji bi trebalo detaljno da regulišu pojedine institute iz zakona. Dobra praksa bi bila da se u taj proces uključe relevantni domaći igrači, ali i strani stručnjaci (Malta, Švajcarska, Kipar, Estonija) kako bismo dobili okvir koji bi stvarno razvio digitalnu imovinu.

U regulisanju ovako osetljivih i brzo razvijajućih tehnologija bi trebalo naći meru i dozvoliti tehnologiji da se razvija u svom ritmu. Sa druge strane, ostaje takođe bojazan kako će domaći regulatori tumačiti budući zakon i koliko će imati razumevanja i fleksibilnosti u primeni. Iskustvo je pokazalo da posebno NBS ume da bude rigidna u shvatanju i primeni zakona koji se tiču digitala, deviznog poslovanja i plaćanja.

Budite slobodni da nam pošaljete svoje mišljenje u vezi Nacrta zakona o digitalnoj imovini do završetka javne rasprave 28. oktobra. Radi smo da čujemo šta mislite o Nacrtu i na koji način bi se mogao unaprediti pre stupanja na snagu. Nakon završene javne rasprave i konačnog teskta zakona, pisaćemo još jednom.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here