Koliko god nam genijalno zvučala ideja koju je osmislio Satoshi Nakamoto, bazirana na tehnologiji digitalnog novca, gde kod obavljanja transakcija, uopšte nije poznato „ko pije i ko plaća“, toliko ta ideja budi strah kod bankarskog sektora i vladama širom sveta.
Bitkoin predstavlja prvu decentralizovanu mrežu plaćanja koju direktno pokreću njeni korisnici bez centralnog autoriteta ili posrednika. Korisnicima bitkoina uopšte nije potreban postojeći bankarski sistem jer je valuta kreirana u sajber prostoru, tačnije od strane „rudara“ koji koriste kompjutersku moć da bi rešili kompleksne algoritme koji su neophodni da bi svaka bitkoin transakcija bila verifikovana. Više o tome možete naći na https://www.cryptonovosti.rs/blockchain/sta-je-bitcoin/ .
Ono što posebno zabrinjava vlade širom sveta jeste činjenica da se bitkoin koristi u kriminalne svrhe, a zbog anonimnosti transakcija služi kao savršeno sredstvo za utaju poreza.
Trgovina drogom, prostitucija, terorizam, pranje novca, utaja poreza i druge ilegalne aktivnosti profitirale su zahvaljujući mogućnosti da se transakcije digitalnog novca mogu odvijati na potpuno anoniman način. Nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu 2015. i 2016. godine, ali takođe i afere sa panamskim papirima, Evropska Komisija je donela odluku da uspostavi nove reforme čija je namera povećanje transparentnosti u Bitkoin transakcijama kako bi se sprečilo prikrivanje sredstava u cilju pranja novca i finansiranja terorizma.
Aprila 2018. parlament Evropske unije većinski je podržao izmene zakona o pranju novca koji nameće nove propise za menjačnice i ostale učesnike na kripto-valutnom tržištu koji posluju u Evropi.
Zakonodavstvo, poznato kao Peta direktiva protiv pranja novca (5AMLD), predstavlja ključni razvoj u regulaciji kriptovaluta, dajući tako ovoj drugoj svetskoj ekonomiji jasne smernice u pogledu borbe protiv pranja novca (AML) i sprečavanja finansiranja terorizma (CTF). 5AMLD će na efekisan način prilagoditi propise EU u skladu sa propisima vezanim za kripto valute uvedenim u SAD pre pet godina.
„Kriminalci koriste anonimnost za pranje nezakonito stečenih prihoda ili finansiranje terorizma. Ovo zakonodavstvo pomaže u rešavanju pretnji našim građanima i finansijskom sektoru tako što omogućava veći pristup informacijama o ljudima koji stoje iza kompanija i pooštrava pravila koja regulišu virtualne valute “, rekao je član Evropskog parlamenta Krišjanis Kariaš.
5AMLD takođe predlaže da se jače pristupi merama kontrole utaje poreza.
Ovom direktivom određena su dva ključna subjekta koji će morati da posluju prema novim AML / CTF zakonima:
- Menjačnice za kripto-valute
- Wallet provajderi odnosno Kompanije koje pružaju usluge digitalnih novčanika za kripto valute (gde se usluga svodi na čuvanje privatnih ključeva korisnika)
Oni će biti u obavezi da primene čitav skup mera u cilju borbe protiv pranja novca i prikupljanja sredstava za terorizam, kao što su identifikacija i verifikacija korisnika putem „Know Your Customer“ (KYC) metoda i monitoring transakcija. Od njih će se zahtevati da vode detaljne evidencije o svim korisnicima kao i prijavljivanje sumnjivih transakcija organima koji su nadležni za AML/CTF u državama gde posluju.
KAKO SVE OVO FUNKCIONIŠE U SRBIJI
Naš Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma počeo je da se primenjuje od 1.aprila 2018. godine i on takođe svrstava učesnike u kriptovalutnom biznisu kao Obveznike koji su dužni da posluju u skladu sa odredbama ovog Zakona.
Prema članu 4, stav 1, tačka 17. Zakona, Obveznik je definisan kao:
lice koja se bavi pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga.
Kripto menjačnice koje posluju u Srbiji i regionu, takođe su u obavezi da u potpunosti posluju prema odredbama Zakona i redovno šalju izveštaje o sumnjivim transkacijama nadležnim upravama za AML.
Kripto menjačnica BCX.rs koristi poseban AML sistem koji kombinuje nekoliko sofisticiranih programa za detektovanje sumnjivih BTC adresa i transakcija. Pomoću ovih alatki, jasno se mogu videti strukture svih transakcija, kao i da li koini koji su predmet tekućih transakcija vode poreklo sa neke od darkweb stranica. Takođe, menjačnice bcx.rs i bcx.ba su pretplaćene na posebne servise preko kojih mogu imati uvid u informacije o kako domaćim tako i stranim građanima koji se nalaze na crnoj listi kod OFAC i UN, što im uveliko omogućava smanjenje rizika u poslovanju sa rizičnim grupama individualnih investitora.
Ostaje da se vidi na koji način će se sve usvojene regulative odraziti na masovnu adaptaciju kriptovaluta, kao i na zainteresovanost novih investitora u kupovinu bitkoina.
