Šta je stvarno bitcoin? Šta je OpenSource?

19. 07. 2019.

449

Bitcoin je crypto valuta i worldwide sistem plaćanja. To je prva decentralizovana digitalna valuta, te sam sistem funkcioniše bez centralne banke odnosno bez jednog jedinog administratora. Bitcoin je mreža ravnopravnih korisnika (peer-to-peer) i transakcije se obavljaju izmedju korisnika direktno, bez posrednika. Transakcije se verifikuju preko mrežnih čvorova (network nodes) putem korišćenja kriptografije i bilježenja transakcija u javno dostupnoj distribuiranoj data-bazi nazvanoj blockchain.

Bitcoin se stvaraju kao nagrada za proces nazvan rudarenje (mining). Isti se mogu menjati za ostale crypto valute, proizvode i servise. Računa se da u 2019. godini, vise od milion trgovaca i pružaoca usluga prihvata Bitcoin kao i druge crypto valute kao validno sredstvo plaćanja.

Istraživanje urađeno od strane Statista.com pretpostavlja da je broj crypto novčanika u Junu 2019. dostigao cifru od preko 40 miliona.

Sama reč Bitcoin prvi put se pojavljuje i definiše u white paper projekta koji je objavljen 31. Oktobar 2008.

Bitcoin je nastao kao složenica engleskih reči bit i coin. U nekom slobodnom prevodu na naš jezik Bitcoin bi se trebao prevesti kao ‘programirani novac’.

18. Avgust 2008, naziv domena „bitcoin.org“ je registrovan. U Novembru iste godine, postavljen je link za beli papir potpisan od strane osobe sa pseudonimom Satoshi Nakamoto i Bitcoin je rođen.

Satoshi Nakamoto je postavio bitcoin kao otvoreni izvorni kod (open source code) i objavio ga je u Januaru 2009. na SourceForge stranici. Identitet Satosi Nakamoto je ostao nepoznat do dana današnjeg. Dr. Craig Wright, australijski naučnik, tvrdi da je on zapravo Satoshi Nakamoto ali u istinitost njegove tvrdnje sumnjaju gotovo svi vodeći crypto analitičari kao i druge osobe koje su od samog početka uključene u sam razvoj Bitcoin.

Šta znamo zasigurno?

Januar 2009, Bitcoin mreža je pokrenuta nakon sto je osoba pod pseudinomom Satoshi Nakamoto izrudarila prvi blok na Bitcoin mreži, poznat kao genesis block. Zajedno sa ostalim podacima u tom bloku je utisnuta i poruka:

‘The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailout for banks’

Poruka se doživljava kao vremenka odrednica (timestamp) vremena prvog bloka ali i kao podrugljiv komentar na trenutno ne-materijalno pokriće banaka odnosno na neodrživost sistema u kojem novac kojim banke raspolažu nije podržan stvarnim kapitalom već samo malim procentom istog (fractional-reserve banking).

Američki programer Hal Finney je jedan od prvih pristalica, usvojitelja, i saradnika Bitcoin mreže je i primilac prve Bitcoin transakcije. Finney je preuzeo Bitcoin klijent aplikaciju isti dan kada je Bitcoin i objavljen. Primio je 10 Bitcoin od te osobe pod pseudonimom Satoshi Nakamoto te je to ujedno i bio sadržaj prve Bitcoin transakcije. Ostali rani podržavaoci Bitcoin mreže su Wei Dai, tvorac b-money koji se računa kao prethodnik Bitcoin, i Nick Szabo, tvorac bit gold koji se takođe računa kao prethodnik Bitcoin.

Na početku svega, računa se da je Satoshi Nakamoto izrudario oko 1 milion Bitcoin. U 2010, Satoshi Nakamoto je predao kompletnu kontrolu spremišta izvornog koda (pristup SourceForge stranici) Amerikancu Gavinu Andresenu, koji je kasnije postao i glavni razvijač/developer Bitcoin fondacije. Satoshi Nakamoto je nakon toga potpuno nestao iz bilo kakvog daljeg učešća u razvoju Bitcoin. Andresen je kasnije izjavio da je Satoshi Nakamoto u stvari hteo da poruči sledeće:

„So, if I get hit by a bus, it would be clear that the project would go on“

Decentralizacija nije samo vezana za Bitcoin i za crypto valute već je u pitanju tendencija dela nove ere programera koji podržavaju postavljanje otvorenog izvornog koda na svima dostupnim stranicama. Ako mene sutra udari autobus ja znam da će moj projekat nastaviti razvoj iako mene više neće biti tu. Naravno, ovaj način razmišljanja ne podrazumeva obaveznu pogibiju autora projekta već novi i bolji sistem razvoja tehnologije i samog čovečanstva.

Kartu trenutne vrednosti Bitcoin u odnosu na $USD valutu kao i druge parametre možete pogledati na karti ispod. Čini li Vam se cena Bitcoin realnom ili ne?